Šta su ravna stopala?

Ravna stopala su uobičajeno stanje, u kojem se svodovi na unutrašnjoj strani stopala spljošte kada se na njih izvrši pritisak. Kada ljudi sa ravnim stopalima ustanu, stopala su okrenuta ka spolja, a celi tabani padaju i dodiruju pod.

Ravna stopala se mogu pojaviti kada se lukovi ne razviju tokom detinjstva. Takođe se može razviti kasnije u životu nakon povrede ili jednostavnog stresa zbog habanja u godinama.

Ravna stopala su obično bezbolna.

Simptomi ravnih stopala

Većina ljudi nema simptome povezane sa ravnim stopalim, dok neki ljudi pak doživljavaju bol u stopalima, posebno u predelu pete ili luka. Bol se može pogoršati tokom aktivnosti. Može se pojaviti otok duž unutrašnje strane skočnog zgloba.

Uzroci ravnih stopala

Ravno stopalo nije neobično kod odojčadi i male dece, jer se svod stopala još nije razvio. Lukovi većine ljudi se razvijaju tokom detinjstva, ali neki ljudi nikada ne razviju luk. Ljudi bez lukova mogu ili ne moraju imati problema.

Neka deca imaju fleksibilna ravna stopala, kod kojih je luk vidljiv kada dete sedi ili stoji na prstima, ali nestaje kada dete stoji. Većina dece bez problema preraste fleksibilna ravna stopala.

Ljudi bez ravnih stopala takođe mogu razviti ovo stanje. Lukovi se mogu naglo srušiti nakon povrede. Ili se kolaps može desiti tokom godina habanja. Vremenom, tetiva koja se proteže duž unutrašnje strane skočnog zgloba i pomaže u podršci luku može oslabiti ili pokidati. Kako se težina povećava, može se razviti artritis u stopalu.

Faktori rizika od ravnih stopala

Faktori koji mogu povećati rizik od ravnih stopala su:

• Gojaznost
• Povreda stopala ili skočnog zgloba
• Reumatoidni artritis
• Starenje
• Dijabetes.

Dijagnostikovanje ravnih stopala

Da biste videli mehaniku stopala, zdravstveni radnik će posmatrati stopala s prednje i zadnje strane i zamoliti vas da stojite na prstima.

Testovi
Slikovni testovi koji mogu biti od pomoći u dijagnostikovanju uzroka bolova u stopalima mogu uključivati:

• X-zrake. Jednostavan rendgenski snimak koristi malu količinu zračenja za proizvodnju slika kostiju i zglobova u stopalima. Posebno je koristan u proceni poravnanja i otkrivanju artritisa.
• CT skeniranje (kompjuterska tomografija). Ovaj test daje rendgenske snimke stopala iz različitih uglova i pruža mnogo više detalja nego standardni rendgenski snimak.
• Ultrazvuk. Ultrazvuk se može koristiti kada se sumnja na povredu tetive. Ultrazvuk koristi zvučne talase za proizvodnju detaljnih slika mekih tkiva unutar tela.
• MR (magnetna rezonanca). Koristeći radio talase i jak magnet, magnetna rezonanca pruža odlične detalje kako kostiju tako i mekih tkiva.

Lečenje ravnih stopala

Nije potrebno lečenje ravnih stopala ako ne izaziva bol.
Ukoliko izazivaju bol, postoje određene terapije koje pomažu. Neke od njih su:

• Ortoze. Ortoze bez recepta mogu pomoći u ublažavanju bola uzrokovanog ravnim stopalima. Ponekad se preporučuju prilagođeni oslonci luka koji su oblikovani prema konturama stopala. Nosači luka često smanjuju simptome.
• Vežbe istezanja. Neki ljudi sa ravnim stopalima takođe imaju skraćenu Ahilovu tetivu. Vežbe za istezanje ove tetive mogu pomoći.
• Fizikalna terapija. Ravna stopala mogu doprineti povredama od prekomerne upotrebe kod nekih trkača. Fizioterapeut može da obezbedi vežbe za jačanje mišića i tetiva u stopalima i smernice za poboljšanje hoda.
• Hirurgija. Operacija se ne radi samo da bi se ispravila ravna stopala. Operacija može biti opcija kada pacijenti imaju bol koji i dalje ograničava njihove aktivnosti nakon što su probali nehirurške tretmane. Hirurgija može popraviti probleme s kostima i tetivama koji uzrokuju bol.