Šta je prelom kuka?

Prelom kuka je prelom gornjeg dela butne kosti. Većina preloma kuka javlja se kod starijih pacijenata čije su kosti oslabljene osteoporozom. Kada dođe do preloma kuka kod mlađeg pacijenta, to je obično rezultat pada ili saobraćajne nezgode.

Većina ovih preloma se javlja kod pacijenata starijih od 65 godina koji su povređeni u padu u domaćinstvu ili ustanovam za negu starijih lica.

Prelomi kuka mogu biti veoma bolni. Iz tog razloga se preporučuje hitno hirurško lečenje. Lečenje preloma i podizanje pacijenta iz kreveta što je pre moguće pomoći će u sprečavanju medicinskih komplikacija kao što su čirevi, krvni ugrušci i upala pluća. Kod veoma starih pacijenata, produženo mirovanje u krevetu takođe može dovesti do dezorijentacije, što znatno otežava rehabilitaciju i oporavak.

Prelom kuka može prouzrokovati povredu jednog od četiri područja gornje butne kosti:

• Vrat butne kosti. Područje butne kosti ispod lopte (glava butne kosti).
• Intertrohanterično područje. Područje ispod vrata butne kosti i iznad dugog dela ili osovine butne kosti. Naziva se intertrohanternim jer ga obeležavaju dva koštana obeležja: veći trohanter i manji trohanter.
• Subtrohanterična oblast. Gornji deo osovine butne kosti ispod velikog i malog trohantera.
• Glava butne kosti. Lopta butne kosti koja se nalazi u butnoj čašici.

Intertrohanterični i prelomi vrata butne kosti su najčešći tipovi preloma kuka. Prelomi glave butne kosti su izuzetno retki i obično su rezultat događaja velike brzine.

Uzrok preloma kuka

Većina preloma kuka nastaje usled niskoenergetskih padova kod starijih pacijenata koji imaju oslabljenu ili osteoporotičnu kost. Kod ovih pacijenata, čak i jednostavna povreda izvrtanja ili saplitanja može dovesti do preloma.

U nekim slučajevima, kost može biti toliko slaba da se prelom javlja spontano dok neko hoda ili stoji. U ovom slučaju, često se kaže da se "prelom dešava pre pada“. Spontani prelomi se obično javljaju u vratu butne kosti.

Stresni prelomi ili prelomi od ponovljenog udara takođe se mogu javiti u vratu butne kosti. Ovi prelomi se često vide kod trkača na duge staze. Kada se stresni prelomi javljaju u subtrohanteričnom regionu kuka, obično su povezani sa produženom upotrebom određenih lekova za osteoporozu.

Prelomi glave butne kosti su retki i obično su rezultat povrede od velikog udara ili su deo preloma iščašenja kuka.

Simptomi preloma kuka

Tipično, prelom kuka je akutno bolan. Bol je obično lokalizovan u preponama i gornjem delu butine. Kod većine preloma kuka nećete moći da stojite, podnosite težinu ili pomerate gornji deo noge ili kolena. Moći ćete da pomerate skočni zglob i nožne prste osim ako ne postoji povreda potkolenice pored kuka.

Dijagnostikovanje preloma kuka

Medicinski pregled
Pacijent sa frakturom kuka je potrebno hitno da bude odveden u bolnicu.

U bolnici će vas pregledati ili lekar ili ortopedski hirurg. Oni će uzeti istoriju povrede i proveriti da li nemate povrede drugih delova tela. Lekar će takođe proveriti osećaj, kretanje i cirkulaciju u potkolenici.

Često će povređena noga izgledati kraća od suprotne noge i biće uvrnuta ili rotirana, bilo iznutra ili spolja.

Može postojati modrica na spoljašnjem delu kuka ili butine na mestu udarca gde ste pali, a svi pokreti će biti ograničeni i bolni.

Mali broj preloma kuka u početku možda neće biti tako bolan. Obično su to nepomereni prelomi vrata butne kosti. Sa ovom vrstom preloma, možda ćete i dalje moći da pomerate nogu i nosite težinu iako je bolno.

Slikovna dijagnoza
Imidžing će pomoći u potvrđivanju dijagnoze i pružiti više informacija o prelomu.

• Rendgenski snimci daju slike gustih struktura, kao što je kost. Većina preloma kuka može se dijagnostikovati rendgenskim snimkom.
• Skeniranje magnetnom rezonancom (MR).MR skeniranje daje slike struktura mekog tkiva i kosti. Pošto je veoma osetljiv, ponekad može da otkrije mali ili nepotpun prelom koji se ne može videti na rendgenskom snimku.
• Kompjuterizovana tomografija (CT).CT skeniranje će pružiti detaljnu sliku poprečnog preseka kuka. Lekar može naručiti CT skeniranje kako bi saznao više o prelomu.

Lečenje preloma kuka

Većina preloma kuka zahteva hirurško lečenje u roku od 2 dana od same povrede. Samo veoma mala grupa preloma koji nisu pomereni kod zdravih pacijenata može se lečiti bez operacije, dok posebna mala grupa pacijenata može biti previše bolesna da bi bezbedno imala operaciju.

Hirurško lečenje je neophodno da bi se ublažio akutni bol preloma i omogućio pacijentu da ustane iz kreveta. Operacija što je pre moguće može smanjiti rizik od komplikacija.

Ako ste primljeni u bolnicu sa prelomom kuka, imaćete preoperativno testiranje i najverovatnije će vas pregledati internista. Oni će se uveriti da ste medicinski spremni za operaciju. U nekim slučajevima, možda ćete morati da budete pregledani od strane specijaliste, kao što je kardiolog ili pulmolog, za lečenje određenih zdravstvenih problema. Ako ste konzumirali lekove za razređivanje krvi, možda ćete morati da sačekate da se vreme zgrušavanja poboljša pre nego što odete u operacionu salu.

Ovaj proces medicinskog pripremanja pacijenta za operaciju naziva se optimizacija. U idealnom slučaju, to bi trebalo da se uradi u roku od 48 sati, ali ponekad može potrajati i duže. Čak i ako traje duže, bolje je biti optimizovan nego žuriti na operaciju.

Lečenje preloma kuka zavisi od vrste i lokacije preloma, kao i od starosti i stanja pacijenta.

Oporavak

Većina pacijenata može ustati iz kreveta i započeti fizikalnu terapiju dan nakon operacije. Važno je da počnete da se krećete što je pre moguće. Ovo pomaže u sprečavanju medicinskih komplikacija, kao što su krvni ugrušci, pneumonija i čirevi.

Prelomi kuka kod starijih osoba mogu uzrokovati invaliditet i potrebu za dvadesetčetvoročasovnom negom. Pokazalo se da rano kretanje i rehabilitacija poboljšavaju dugoročne rezultate.

Tokom oporavka radićete sa fizikalnim terapeutima. Oni će vam dati vežbe i reći vam koliko težine možete staviti na nogu. Takođe će vam pokazati kako da upravljate aktivnostima svakodnevnog života, kao što su kupanje i oblačenje.