Šta je pneumotoraks?

Kolabirana pluća je medicinski izraz za stanje u kom vazduh izlazi izvan pluća i ulazi u grudni koš. Pritisak dovodi do toga da se pluća ne mogu proširiti. Ovo stanje se takođe naziva pneumotoraks.

Ovo se može dogoditi kada otvorena povreda u vašem plućnom tkivu uzrokuje curenje vazduha u pleuralni prostor. Rezultirajući povećani pritisak na spoljašnji deo pluća dovodi do njegovog kolapsa.

Pneumotoraks može biti traumatski ili netraumatski. Traumatski pneumotoraks nastaje usled povrede, poput udarca u grudi. Netraumatski pneumotoraks se može desiti ako imate bolest pluća, kao što je hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP), ali se može desiti i bez očiglednog razloga kod ljudi bez bolesti pluća.

Dugoročni uticaj pneumotoraksa može varirati. Ako je samo mala količina vazduha zarobljena u pleuralnom prostoru, možda neće biti daljih komplikacija. Ako je zapremina vazduha veća ili utiče na srce, može biti opasno po život.

Simptomi pneumotoraksa

Ako je pneumotoraks posledica traume, simptomi se često javljaju u vreme povrede ili ubrzo nakon toga. Simptomi spontanog pneumotoraksa mogu se pojaviti kada osoba miruje. Iznenadni napad bola u grudima često je prvi simptom.

Simptomi mogu uključivati:

• Iznenadni, oštar bol u grudima
• Ubrzano ili otežano disanje (dispneja)
• Koža koja postaje plava, poznata kao cijanoza
• Brz otkucaj srca
• Nizak krvni pritisak
• Proširenje pluća na jednoj strani
• Šupalj zvuk prilikom kucanja po grudima
• Proširena jugularna vena
• Anksioznost
• Umor

Uzroci pneumotoraksa

Postoje različiti načini kategorizacije pneumotoraksa, prema njihovim uzrocima ili uticaju.

Jedan od načina za njihovo razlikovanje je sledeći:

• Traumatski pneumotoraks
• Netraumatski pneumotoraks
• Primarni spontani
• Sekundarni spontani

Drugi podtipovi sa traumatskim ili netraumatskim uzrocima su:

• Jednostavan, kada ne utiče na položaj drugih struktura
• Napetost, koja utiče na položaj drugih struktura, poput srca
• Otvoren, kada vazduh ulazi i izlazi iz otvorene rane u grudima

Traumatski pneumotoraks
Traumatski pneumotoraks se javlja nakon neke vrste traume ili povrede grudnog koša ili zida pluća. To može biti lakša ili značajna povreda. Trauma može oštetiti strukture grudnog koša i uzrokovati curenje vazduha u pleuralni prostor.

Neke od povreda koje mogu izazvati traumatski pneumotoraks su:

• Povreda grudnog koša od saobraćajne nezgode
• Polomljena rebra
• Udarac u grudi tokom kontaktnog sporta
• Ubod ili metak u grudi
• Slučajno oštećenje tokom medicinske procedure kao što je postavljanje centralne linije, upotreba ventilatora, biopsije pluća ili CPR
• Ronjenje, letenje ili boravak na velikoj nadmorskoj visini zbog promena vazdušnog pritiska

Brzo lečenje pneumotoraksa usled traume grudnog koša je kritično jer može dovesti do fatalnih komplikacija kao što su srčani zastoj, respiratorna insuficijencija, šok i smrt.

Netraumatski pneumotoraks
Ova vrsta pneumotoraksa naziva se spontana, jer nije posledica traume. Kada se dogodi primarni spontani pneumotoraks, nema jasnog razloga zašto se to dešava, a najčešće se događa:

• Kod ljudi koji puše
• Tokom trudnoće
• Kod ljudi sa Marfanovim sindromom
• Kod onih sa porodičnom istorijom pneumotoraksa
• Kod inače zdrave osobe visokog, mršavog tela

Sekundarni spontani pneumotoraks može se desiti ako osoba ima:

• Oblik HOBP, uključujući emfizem i hronični bronhitis
• Akutne ili hronične infekcije, poput tuberkuloze ili upale pluća
• Rak pluća
• Cistična fibroza
• Astma
• Teški akutni respiratorni distres sindrom (ARDS)
• Idiopatska plućna fibroza
• Kolagena vaskularna bolest
• Udisanje droga kao što su kokain ili marihuana takođe može izazvati.

Tenzijski pneumotoraks
Tenzijski pneumotoraks nije klasifikacija pneumotoraksa, već termin koji odražava težinu pneumotoraksa. Možda ćete ga iskusiti ako:

• Dobijete udarac u grudi
• Dođe do prodorne povrede
• Nastane promena pritiska prilikom ronjenja, letenja ili planinarenja
• Spontani pneumotoraks napreduje u tenzioni tip
• Dođe do komplikacija tokom neke medicinske procedure

Dijagnostikovanje pneumotoraksa

U mnogim slučajevima, osobi sa pneumotoraksom će biti potrebna hitna medicinska pomoć, a lekari hitne pomoći će izvršiti procenu i dijagnozu.

Lekar će tražiti znake vazduha u prostoru oko pluća. On će vas pitati o simptomima, ličnoj i porodičnoj medicinskoj istoriji, nedavnim aktivnostima, kao i o svim prethodnim slučajevima pneumotoraksa.

Oni takođe mogu da sprovode testove slike, kao što su:

• Rendgenski snimak
• CT skeniranje
• Ultrazvuk grudnog koša

Lečenje pneumotoraksa

Tretman ima za cilj da ublaži pritisak na pluća i omogući im da se ponovo prošire.

Opcije lečenja će zavisiti od:

• Težine stanja
• Informacije da li grudna šupljina nastavlja da se širi
• Uzroka
• Informacije da li se to dogodilo ranije ili traje već neko vreme

Ako imate tenzioni pneumotoraks ili pneumotoraks zbog povrede, važno je da zatražite hitnu medicinsku pomoć-

Neke od strategija lečenja su:
Posmatranje
Ako je pneumotoraks rezultat male povrede, može se izlečiti bez lečenja u roku od nekoliko dana.

Ako imate problema sa disanjem, možda će vam trebati kiseonik. Korišćenje kiseonika takođe može pomoći da se poveća brzina kojom pluća ponovo apsorbuju vazduh iz šupljine.

Ispuštanje viška vazduha
Ako je oštećenje značajno ili su simptomi ozbiljni, hirurg će možda morati da ukloni vazduh ili izvrši operaciju.

Aspiracija iglom i umetanje cevi u grudni koš su dve procedure dizajnirane da uklone višak vazduha iz pleuralnog prostora u grudnom košu. Kod aspiracije iglom, lekar ubacuje iglu u šupljinu i izvlači vazduh pomoću šprica.

Za umetanje cevi u grudni koš, lekar će umetnuti udubljenu cev između vaših rebara. Ovo omogućava da se vazduh isprazni i da se pluća ponovo naduvaju. Cev može ostati na mestu 2 do 5 dana ili duže.

Hirurgija
Lekar će možda morati da sprovede invazivniju proceduru da bi video šta se dešava u vašim plućima, poput torakotomije ili torakoskopije.

Tokom torakotomije, vaš hirurg će napraviti rez u pleuralnom prostoru kako bi im pomogao da vide problem. Tokom torakoskopije, poznate i kao torakoskopska hirurgija uz pomoć video zapisa (VATS), doktor ubacuje sićušnu kameru kroz zid grudnog koša kako bi pregledao pluća.

Ako ste imali ponovljene epizode ​​pneumotoraksa, možda će vam trebati mala operacija da popravite sve slabe oblasti u plućima kroz koje prolazi vazduh. Lekar takođe može da sprovede pleurodezu, u kojoj zalepe pluća za unutrašnju stranu zida grudnog koša.

Druge hirurške opcije uključuju:

• Ušivanje blistera
• Zatvaranje curenja vazduha
• Uklanjanje srušenog dela pluća, što se naziva lobektomija

Ove intervencije mogu smanjiti rizik od ponovnog pojavljivanja pneumotoraksa.