Šta je neurologija?

Neurologija je grana medicinske nauke koja se bavi poremećajima i bolestima nervnog sistema. Termin neurologija dolazi od kombinacije dve reči - "neuron" što znači nerv i "logia" što znači "proučavanje".

U mozgu postoji oko sto milijardi neurona, sposobnih da generišu sopstvene impulse i da primaju i prenose impulse iz susednih ćelija. Neurologija uključuje proučavanje:

• Centralni nervni sistem, periferni nervni sistem i autonomni nervni sistem
• Strukturni i funkcionalni poremećaji nervnog sistema u rasponu od urođenih mana do degenerativnih bolesti kao što su Parkinsonova bolest i Alchajmerova bolest

Neurologija takođe uključuje razumevanje i tumačenje slikovnih i električnih studija. Primeri korišćenih studija slikanja uključuju skeniranje kompjuterizovane tomografije (CT) i skeniranje magnetne rezonance (MRI) . Elektroencefalografija (EEG) se primenjuje radi analize električne aktivnosti mozga, posebno u dijagnostici poremećaja poput epilepsije. Pored toga, neurolozi koriste analizu cerebrospinalne tečnosti (CSF), prozirne tečnosti koja obavija mozak i kičmenu moždinu, kako bi dijagnostikovali infekcije nervnog sistema.

Kako izgleda pregled kod neurologa

Neurolog će vas pitati o medicinskoj istoriji, porodičnoj istoriji, istoriji lekova i svim trenutnim simptomima. Takođe će obaviti neurološki pregled, uključujući testove vaših: koordinacija, ravnoteža, refleksa i hoda, mišićne snage, mentalnog zdravlja, vida, sluha i govora.

Vaš neurolog takođe može insistirati da se uradi labaratorijska analiza (analiza krvi, urina ili drugih tečnosti) kako bi pomogao u razumevanju ozbiljnosti stanja ili proverio nivoe lekova. Može se naručiti genetsko testiranje da bi se identifikovali nasledni poremećaji. Takođe se mogu uraditi slikovne studije nervnog sistema kako bi se pomoglo u dijagnozi.

Neurolozi leče ljude lekovima, fizikalnom terapijom ili drugim pristupima.

Testovi koji se rade kako bi se ustanovio neorološki poremećaj

Uobičajeni neurološki testovi uključuju:

• Angiografija. Angiografija može pokazati da li su krvni sudovi u mozgu, glavi ili vratu blokirani, oštećeni ili abnormalni. Može otkriti stvari kao što su aneurizme i krvni ugrušci.
• Biopsija. Biopsija je uklanjanje dela tkiva iz vašeg tela. Biopsije se mogu uzeti iz mišićnog, nervnog ili moždanog tkiva.
• Analiza cerebrospinalne tečnosti. Ovaj test uključuje uklanjanje uzorka tečnosti koja okružuje mozak i kičmenu moždinu. Test može otkriti dokaze krvarenja u mozgu, infekcije, multiple skleroze i metaboličkih bolesti.
• Kompjuterska tomografija (CT), magnetna rezonanca (MRI), rendgenski snimci i ultrazvuk.
  Kompjuterska tomografija (CT) je dijagnostički alat koji se koristi u identifikaciji i evaluaciji neuroloških poremećaja koristeći rendgenske zrake. Magnetna rezonanca (MRI) je izuzetno korisna u dijagnostici i praćenju neuroloških poremećaja. MRI omogućava detaljan prikaz struktura u mozgu i kičmenoj moždini, pružajući informacije koje su od suštinskog značaja za identifikaciju različitih neuroloških stanja.
• Elektroencefalografija (EEG). Ovaj test meri električnu aktivnost vašeg mozga i koristi se za dijagnostikovanje napada i infekcija (kao što je encefalitis) povreda mozga i tumora.
• Elektromiografija (EMG). Ovaj test beleži električnu aktivnost u mišićima i koristi se za dijagnostiku nervnih i mišićnih poremećaja, kompresije korena kičmenog nerva i poremećaja motornih neurona kao što je amiotrofična lateralna skleroza.
• Elektronistagmografija (ENG). Ova grupa testova se koristi za dijagnostikovanje nevoljnih pokreta očiju, vrtoglavice i poremećaja ravnoteže.
• Evocirani potencijali. Ovaj test meri koliko brzo i potpuno električni signali stižu do mozga od očiju, ušiju ili dodira do kože. Test može pomoći u dijagnostici multiple skleroze, akustičnog neuroma i povrede kičmene moždine.
• Mielographi. Ovaj test pomaže u dijagnostici tumora kičmene i kičmene moždine i hernije diskova i preloma.
• Polisomnogram. Ovaj test meri aktivnost mozga i tela tokom spavanja i pomaže u dijagnostici poremećaja spavanja.
• Pozitronska emisiona tomografija (PET). Ovaj slikovni test može da pokaže tumore ili da se koristi za procenu epilepsije, tumora mozga, demencije i Alchajmerove bolesti.
• Jednofotonska emisiona kompjuterska tomografija (SPECT). Ovaj slikovni test može da dijagnostikuje tumore, infekcije i proceni lokaciju napadaja, degenerativne bolesti kičme i frakture stresa.
• Termografija. Ovaj test meri promene temperature u vašem telu ili određenim organima i koristi se za procenu sindroma bola, poremećaja perifernih nerava i kompresije nervnog korena.

Simptomi neuroloških poremećaja

Neki od najčešćih simptoma zbog kojih biste možda želeli da posetite neurologa (ili da budete upućeni) uključuju:

• Poremećaji pamćenja, zaborav
• Gubitak svesti
• Napadi
• Poremećaji ukusa ili mirisa
• Problemi sa vidom
• Utrnulost i peckanje
• Asimetrije lica (jedna strana vašeg lica ne odgovara drugoj[kapci opušteni, ne mogu se potpuno osmehnuti])
• Vrtoglavica, zujanje u ušima (tinitus) i gluvoća
• Poteškoće pri gutanju, promuklost u glasu, poteškoće u sleženju ramenima ili okretanju vrata, poteškoće sa pokretima jezika
• Slabost mišića, grčevi i trzaji
• Pečenje ili bol nalik električnom udaru u bilo kom delu tela
• Bol u vratu ili leđima, glavobolja
• Neravnoteža u hodu
• Tremor
• Sporost u kretanju.

Da li se neurološki poremećaji mogu sprečiti?

U mnogim slučajevima, neurološke poremećaje je teško sprečiti, posebno kada su posledica naslednih faktora. Međutim, postoje brojne promene u načinu života koje mogu smanjiti rizik od moždanog udara, a za koje se smatra da smanjuju rizik od razvoja demencije kasnije u životu:

• Redovno radite neke fizičke vežbe
• Izbegavajte društvenu izolaciju tako što ćete biti u toku sa porodicom i prijateljima i uključiti se u svoju lokalnu zajednicu
• Izbegavajte konzumaciju alkohola, duvana
• Dobro se naspavajte (6-8 sati dnevno)
• Održavati uravnoteženu ishranu sa puno voća i povrća
• Izbegavajte povrede mozga korišćenjem neophodne zaštite na putu ili kada se bavite ekstremnim sportom
• Izbegavajte medicinske faktore rizika kao što su visok krvni pritisak, visok holesterol, stres, iscrpljenost, gojaznost ili dijabetes.

Kako se leče neurološke bolesti

Mnogi simptomi, uključujući tremor, napade, gubitak pamćenja i paralizu, mogu biti uzrokovani neurološkim oboljenjima, koja mogu imati značajan uticaj na kvalitet života osobe. Srećom, neurološki problemi se mogu lečiti na mnogo načina, uključujući lekove, operaciju i druge terapije:

• Lekovi: Lekovi su jedan od najčešće korišćenih pristupa u lečenju neuroloških bolesti. Injekcija trombolize se može dati u ranim satima od moždanog udara da bi se rastvorili krvni ugrušci. Razređivači krvi i lekovi protiv napada su primeri lekova specifičnih za neurološki poremećaj, dok su antidepresivi i relaksanti mišića samo neki od mnogih vrsta lekova koji mogu da pomognu u lečenju simptoma i poboljšaju ukupni učinak.
• Hirurgija: Neurološki problemi mogu povremeno zahtevati operaciju za lečenje. Ovo je svakako relevantno za bolesti poput epilepsije, povreda kičmene moždine i karcinoma mozga koji možda ne reaguju dobro na lekove ili druge tretmane. Bilo koji broj hirurških tretmana, uključujući uklanjanje tumora ili popravku oštećenih nerava, može da sprovede neurohirurg kako bi se smanjio bol. Neurointervencionista može da leči bolesti poput moždanog udara ili aneurizme bez otvaranja mozga.
• Druge terapije: Zajedno sa lekovima i operacijom, druge terapije mogu pomoći u upravljanju neurološkim poremećajem. Da bi se olakšalo kretanje, koordinacija i komunikacija, ovi tretmani mogu uključivati fizikalnu terapiju, radnu terapiju i govornu terapiju.