Šta je multipla-skleroza?

Multipla skleroza (MS) je potencijalno onesposobljujuća bolest mozga i kičmene moždine (centralnog nervnog sistema).

Multipla-skleroza napada zaštitni omotač imunog sistema koji pokriva nervna vlakna i tako uzrokuje probleme u komunikaciji između vašeg mozga i ostatka tela. Na kraju, bolest može izazvati trajno oštećenje ili propadanje nerava.

Znaci i simptomi multipla skleroze se veoma razlikuju i zavise od količine oštećenja nerava i koji su tačno nervi zahvaćeni. Neki ljudi sa teškom MS mogu izgubiti sposobnost samostalnog hodanja ili uopšte bilo kakvog kretanja, dok drugi mogu doživeti duge periode remisije bez ikakvih novih simptoma.

Zašto se javlja multipla-skleroza?

Nema poznatog pojedinačnog uzroka multipla skleroze, ali se pokazalo u praksi da mnogi genetski faktori i faktori životne sredine doprinose razvoju ove bolesti:

• Genetika - veruje se da nekoliko gena igra važnu ulogu u podložnosti razvoju MS.
• Infekcija - različiti virusi su povezani sa MS, uključujući Epstein-Barr virus, virus koji izaziva glandularnu groznicu.
• Geografska lokacija - MS je češća u oblastima udaljenim od ekvatora. Ovo se naziva geografskom širinom. Razlozi za to su još uvek nejasni, ali postoje insinuacije moguće veze sa izlaganjem (ili nedostatkom izlaganja) ultraljubičastom svetlu.
• Vitamin D - brojne studije su pokazale korelaciju između nivoa vitamina D i MS. Nizak nivo vitamina D može povećati rizik od razvoja MS i takođe može negativno uticati na ishode kada se nekome dijagnostikuje.
• Pušenje - pušenje značajno povećava vaše šanse za razvoj MS ili progresiju MS.

Kada nastaje multipla skleroza (simptomi)?

Kako je već pomenuto, prilikom prisustva multipla-skleroze, sopstveni imuni sistem greškom napada i oštećuje masni materijal, nazvan mijelin, oko nerava. Mijelin je važan za zaštitu i izolaciju nerava kako bi električne poruke koje mozak šalje ostatku tela, mogle putovati brzo i efikasno.

Kako se mijelin razbija tokom napada multipla skleroze (proces koji se naziva demijelinizacija) delovi nerava postaju izloženi, zbog čega nervi nisu u stanju da pravilno komuniciraju poruke i rizikuju od naknadne degeneracije. To znači da mozak ne može da razgovara sa drugim delovima tela, što dovodi do niza simptoma koji mogu uključivati gubitak motoričkih funkcija (npr. hodanje, pravilan pokret šake i ruke, gubitak osećaja, bol, promene vida i promene u razmišljanju, memorija).

Znaci i simptomi multipla skleroze mogu se značajno razlikovati od osobe do osobe i tokom bolesti u zavisnosti od lokacije zahvaćenih nervnih vlakana.

Simptomi često utiču na kretanje i koji mogu biti signal razvoja ove bolesti su:

• Utrnulost ili slabost u jednom ili više udova koji se obično javljaju na jednoj strani tela istovremeno, ili na nogama i trupu
• Osećaj električnog udara koji se javlja pri određenim pokretima vrata, posebno savijanju vrata napred (Lhermitov znak)
• Tremor, nedostatak koordinacije ili nesiguran hod

Problemi sa vidom su takođe čest alarm multipla skleroze, a mogu se izdvojiti:

• Delimičan ili potpuni gubitak vida, obično na jednom oku istovremeno, često sa bolom tokom pokreta oka
• Produženi dvostruki vid
• Zamagljen vid

Simptomi multipla skleroze takođe mogu uključivati:

• Nerazgovetan govor
• Umor
• Vrtoglavica
• Peckanje ili bol u delovima tela
• Problemi sa seksualnom funkcijom, kao i funkcijom creva i bešike

Kada je potrebno posetiti lekara?

Lekara je obavezno posetiti i zatražiti pomoć ukoliko se pacijent sporadično susreće sa bilo kojim od gore navedenih simptoma, a kao najvažniji još jednom se mogu izdvojiti:

• Gubitak vida na jednom ili oba oka
• Akutna paraliza u nogama ili duž jedne strane tela
• Akutna utrnulost ili peckanje u udovima

Priprema za pregled lekara

Od pacijenta se ne očekuju posebne pripreme pre dolaska kod lekara. Pacijent može neometano da jede, pije i primenjuje eventualno neku terapiju prepisanu zbog druge hronične bolesti.

Po dolasku kod lekara potrebno je detaljno opisati simptome zbog kojih se pacijent javlja na pregled, upoznati lekara sa porodičnom anamnezom i poneti svu do tada prikupljenu dokumentaciju koja govori o istoriji bolesti i do tada izvršenim pregledima.

Kako se obavlja pregled?

Dijagnostikovanje multipla skleroze može biti teško, jer neki od ranih simptoma (kao što su umor, posrtanje, neobični osećaji, usporeno razmišljanje ili problemi sa vidom) takođe mogu biti uzrokovani usled nekoliko drugih zdravstvenih stanja.

Do danas, medicina nije otkrila jedinstveni test za multipla-sklerozu. Iz tog razloga, ukoliko vaš lekar ili neurolog posumnja na MS, uputiće vas dalje specijalisti neurologu. Specijalistički neurolozi imaju pristup najnovijim dijagnostičkim alatima uz pomoć kojih može bolje razumeti vašu dijagnozu, nivo razvoja bolesti i utvrditi pravila tok lečenja.

Jedan od najistaknutijih i najvažnijih pregleda u modernoj medicini, prilikom sumnje na multipla sklerozu je magnetna rezonanca glave, koja detaljno može prikazati šta se dešava u mozgu pacijenta i nervima unutar lobanje.

MR glave je od velike važnosti za lekare jer predstavlja revoluziju u radiologiji kao mašina koja bez ikakvih poteškoća može slikovno prikazati sva meka tkiva i slične strukture u telu pacijenta. Pregled je bezbolan, potpuno neinvazivan, ne ostavlja nikakve posledice po ljudski organizam i ne koristi ni najmanje količine zračenja u procesu stvaranja slika. Rezultati se dobijaju veoma brzo što je lekarima od izuzetnog značaja za pravovremeno postavljanje dijagnoze i lečenja, a sve bez potrebe za hirurškim intervencijama.

Pored radiološke dijagnostike značajni testovi za otkrivanje multipla skleroze su i:

• Neurološki pregled ovo uključuje testiranje kranijalnih nerava.
• Testovi krvi uglavnom da bi se isključili drugi uzroci prijavljenih simptoma.
• Lumbalna punkcija da bi se testirala cerebrospinalna tečnost.
• Neurofiziološki testovi za merenje električne aktivnosti mozga.