Šta je kašalj?

Kašalj je zapravo nadražaj i spontani refleks usled kog dolazi do iznenadnog i nasilnog izbacivanja vazduha iz pluća i jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi posećuju doktora.

Funkcija kašlja je da očisti ometajući materijal iz disajnih puteva i zaštiti pluća od čestica koje su udahnute.

Zašto je potrebno pregledati pluća usleg pojave kašlja?

Kao što je pomenuto, uloga kašlja je da zapravo zaštiti vaša pluća i kao takav nije nužno negativan simptom prilikom neke prehlade ili oboljevanja od virusa. Međutim, bez dodatnih analiza i prevashodno snimanja pluća, ne može se sa sigurnošću znati da li su pluća, zahvaljujući kašlju, ostala zdrava i bez promena.

Iz tog razloga, lekari često pribegavaju radiološkim analizama kao najsigurnijim pregledima, kao što su rendgen RTG ili multislajsni skener CT, pomoću kojih mogu sagledati šta se dešava na samim plućima pacijenta bez potrebe za hirurškim zahvatima.

Kada dolazi do pojave kašlja?

Kašalj se javlja kada su disajni putevi iritirani. Verovatni uzroci kašlja zavise od toga da li je kašalj trajao manje od 4 nedelje (akutni) ili 4 nedelje ili duže (hronični).

Uobičajeni uzroci za akutni kašalj su:

• Infekcija gornjih disajnih puteva, uključujući akutni bronhitis
• Postnazalno kapanje (odvod sekreta iz nosa niz grlo ili ždrelo)
• Pojava hronične opstruktivne plućne bolesti
• Upala pluća

Za hronični kašalj, najčešći uzroci su:

• Hronični bronhitis
• Postnazalno kapanje
• Iritacija disajnih puteva koja ostaje nakon što respiratorna infekcija nestane (poznata i kao postinfektivni kašalj)
• Gastroezofagealni refluks
• Reaktivna bolest disajnih puteva/astma

Pored navedenog, kašalj može nastati i zbog sledećeg:

• Krvni ugrušak u plućima tj plućna embolija
• Otkazivanje srca
• Upotreba lekova za krvni pritisak koji se nazivaju inhibitori enzima koji konvertuje
• Rak pluća
• Tuberkuloza
• Gljivične infekcije pluća

Vrste kašlja

Kašalj se u praksi značajno razlikuje i može se okarakterisati kao:

• Suv (neproduktivan) ili
• Vlažan / sluzav (produktivan), odnosno onaj sa ispljluvkom u kom može biti i pojave krvi.

Produktivan kašalj se zapravo sastoji od mešavine sluzi, ostataka i ćelija koje pacijent izbacuje sa pluća, a navedeno može biti bistro, žuto, zeleno ili prošarano krvlju.

Kod ljudi koji intenzivno kašlju dolazi do naprezanja mišića rebara ili hrskavice, što uzrokuje bol u grudima, posebno prilikom udaha ili kretanja, a takav kašalj može biti toliko uznemirujući da dovodi i do poremećaja sna.

Kada je potrebno posetiti lekara?

Ne zahteva svaki kašalj hitnu procenu od strane lekara, ali je obavezno pratiti razvoj i osluškivati svoj organizam a zatim se na vreme javiti lekaru za pomoć i neophodno preglede..

Najvažniji znaci upozorenja koji se mogu izdvojiti su:

• Kratak dah
• Iskašljavanje krvi
• Gubitak težine
• Groznica koja traje duže od oko 1 nedelje
• Faktori rizika za tuberkulozu, kao što su izloženost tuberkulozi, infekcija virusom humane imunodeficijencije (HIV) ili uzimanje kortikosteroida ili drugih lekova koji potiskuju imuni sistem
• Faktori rizika za infekciju HIV -om, kao što su seksualne aktivnosti visokog rizika ili upotreba uličnih droga putem injekcija.

Ljudi koji imaju prisutne navedene znake upozorenja trebalo bi odmah da se obrate lekaru (osim ako je jedini znak upozorenja gubitak težine). Takođe, osobe koje su možda bile izložene štetnoj supstanci i udahnuli je takođe treba odmah da se obrate lekaru.

Priprema za odlazak kod lekara

Posebne pripreme se od pacijenta ne očekuju. Pacijent pre pregleda može neometano da jede i pije. Po dolasku kod lekara potrebno je sa sobom poneti svu prethodno prikupljenu dokumentaciju koja govori o istoriji bolesti i eventualno porodično anamnezi.

Kako izgleda pregled lekara usled pojave kašlja?

Po dolasku u ordinaciju vaš lekar će se prvo kroz postavljaje pitanja uputiti u vaše simptome i istoriju bolesti, a zatim će obaviti fizički pregled.

Ono što se utvrdi i otkrije tokom anamneze i fizičkog pregleda često sugeriše uzrok kašlja, kao i na dalje testove koje je potrebno obaviti.

Ukoliko su kod pacijenta prisutni znaci upozorenja, testovi koje je potrebno obaviti obično uključuju:

• Merenje nivoa kiseonika u krvi senzorom postavljenim na prst, pulsna oksimetrija
• Rendgen grudnog koša
• Snimanje grudnog koša
• Kompjuterska tomografija (CT) grudnog koša
• Pregled i kultura uzorka sputuma na tuberkulozu, kao i
• Testovi krvi na HIV infekciju

Rendgen grudnog koša je adekvatan kako kod pojave akutnog, tako i kod prisustva hroničnog kašlja. Snimanje pluća rendgenom je veoma zahvalna tehnologija koju lekari rado primenjuju kako bi sagledali stanje grudnog koša pacijenta u realnom vremenu i kako bi sa sigurnošću postavili pravilnu dijagnozu i dalji tok lečenja.

Ukoliko, prema individualnom stanju pacijenta, RTG nije adekvatan i ne pruža dovoljno jasne snimke, pacijent može biti upućen na CT pluća, kao još precizniju vrstu radiološkog pregleda.

Sve radiološke metode se obavljaju veoma brzo, potpuno su neinvazivne, bezbolne i ne ostavljaju nikakve posledice po ljudsko telo, a daju neophodne odgovore lekarima.