Šta je kardiologija?

Kardiologija je nauka koja proučava lečenje poremećaja srca i krvnih sudova. Osoba sa srčanim ili kardiovaskularnim oboljenjima može biti upućena kardiologu. Kardiologija je grana interne medicine, a kardiolog nije isto što i kardiohirurg (otvara grudni koš i izvodi operaciju srca).

Kardiolog je specijalizovan za dijagnostiku i lečenje bolesti kardiovaskularnog sistema. On može obaviti testove i određene procedure, kao što su kateterizacija srca, angioplastika ili umetanje pejsmejkera.

Kardiovaskularne bolesti utiču na srce, krvne sudove ili oboje.

Kada je potrebno posetiti kardiologa?

Ukoliko se kod pacijenta javljaju simptomi srčanog oboljenja, lekar ga može uputiti kardiologu.

Simptomi koji mogu ukazivati na problem sa srcem uključuju:

• Kratak dah
• Vrtoglavicu
• Bolove u grudima
• Promene u pulsu ili srčanom ritmu
• Visok krvni pritisak

Kardiolog može da uradi testove za šum u srcu ili abnormalni srčani ritam i može dati savete o prevenciji srčanih oboljenja.

Često leče pacijente koji su imali srčani udar, srčanu insuficijenciju ili druge srčane probleme. Oni pomažu u donošenju odluka o operaciji srca, kateterizaciji srca, angioplastici i stentiranju.

Bolesti srca kod kojih kardiolog može pomoći uključuju:

• Aterosklerozu
• Atrijalnu fibrilaciju
• Aritmije
• Kongenitalne, koronarne ili kongestivne bolesti srca
• Visok holesterol i trigliceridi u krvi
• Perikarditis
• Ventrikularnu tahikardiju
• Visok krvni pritisak ili hipertenziju

Osobama sa porodičnom istorijom srčanih oboljenja ili visokog holesterola se savetuju redovne posete kardilogu. Takođe i ukoliko je bila pušač ili ima dijabetes.

Kako izgleda kardiološki pregled?

Kardiolog će pregledati medicinsku istoriju pacijenta i izvršiti fizički pregled. Može proveriti težinu osobe, srce, pluća, krvni pritisak i krvne sudove.

Interventni kardiolog može da sprovodi procedure kao što su angioplastika, stentiranje, valvuloplastika, korekcije urođenih srčanih mana i koronarne trombektomije.

Takođe, mogu izvršiti određene testove, u koje spadaju:

• lektrokardiogram (EKG): beleži električnu aktivnost srca.
• Ambulantni EKG: snima srčane ritmove dok osoba obavlja vežbe ili svoje redovne aktivnosti. Male metalne elektrode su zalepljene na grudi, a povezane su žicama sa Holter monitorom, koji beleži ritmove.
• Test vežbanja ili stres test: pokazuje promene srčanog ritma tokom odmora i vežbanja. Meri performanse i ograničenja srca.
• Ehokardiogram: ultrazvuk koji pokazuje strukturu srčanih komora i okolnih područja i može pokazati koliko dobro srce radi.
• Ehokardiografija: meri koliko dobro srce pumpa krv (srčani volumen). Može otkriti zapaljenje oko srca, poznato kao perikarditis. Takođe, može identifikovati strukturne abnormalnosti ili infekcije srčanih zalistaka.
• Kateterizacija srca: mala cev u srcu ili blizu njega prikuplja podatke i može pomoći u otklanjanju blokade. Tehnike zasnovane na kateteru sa fluoroskopijom mogu se koristiti za lečenje urođenih srčanih, valvularnih i koronarnih bolesti.

Prednosti redovnih kardiloških pregleda

Radi pravovremenog otkrivanja abnormalnih važno je obavljati redovne zdravstvene i kardiološke preglede.

Preventivna zdravstvena zaštita može pomoći vašem lekaru da pronađe potencijalne zdravstvene probleme pre nego što se razviju u ozbiljnija oboljenja. Redovnim kardiološkim pregledom lekar može:

• U pravo vreme otkriti različita srčana stanja ili bolesti, kao i smanjiti šanse od ozbiljnijih oboljenja
• Postaviti adekvatnu i pravovremenu dijagnozu
• Poboljšati celokupno zdravstveno stanje

Kako odabrati kardiologa?

Lekar često upućuje pacijente kardiologu, međutim vi možete samostalno izabrati svog specijalistu. Takođe je važno izabrati doktora sa kojim se osećate slobodno da razgovarate o svim nedoumicama i pitanjima koja se tiču vašeg zdravstvenog stanja.