Šta je hidropneumtoraks?

Hidropneumotoraks nastaje kada se istovremeno nakupe vazduh i tečnost u prostoru između zida grudnog koša i pluća (pleuralni prostor). Ova kombinacija može da izazove pritisak na pluća, što može dovesti do njegovog delimičnog ili potpunog kolapsa. U zavisnosti od uzroka, tečnost može biti voda, krv ili gnoj.

Hidropneumotoraks je ozbiljno medicinsko stanje. Ako osetite iznenadan bol u grudima, otežano disanje ili sumnjate na ovo stanje, odmah se obratite najbližoj hitnoj službi.

Koliko je hidropneumotoraks ozbiljan?

Ozbiljnost hidropneumotoraksa zavisi od uzroka, količine vazduha i tečnosti u pleuralnom prostoru, kao i od toga koliko su pluća kolabirala. U nekim slučajevima stanje može biti manje ozbiljno, dok u drugim predstavlja hitnu medicinsku situaciju. Zdravstveni radnik može proceniti stepen kolapsa pluća i predložiti odgovarajuće mogućnosti lečenja.

Koji su simptomi hidropneumotoraksa?

Simptomi hidropneumotoraksa mogu biti slični onima kod pneumotoraksa, ali mogu biti i teži zbog prisustva tečnosti u pleuralnom prostoru. Najčešći simptomi uključuju:

• Bol u grudima sa jedne strane, koji se obično pojačava pri disanju
• Kašalj
• Ubrzano disanje
• Ubrzan rad srca
• Umor
• Kratkoću daha (dispneja)
• Plavetnilo kože, usana ili noktiju (cijanoza).

Ako imate bilo koji od ovih simptoma, odmah se uputite u hitnu službu, jer hidropneumotoraks može brzo postati ozbiljno stanje koje zahteva hitnu medicinsku intervenciju.

Šta uzrokuje hidropneumotoraks?

Hidropneumotoraks može nastati iz nekoliko razloga, a najčešći su medicinska stanja, povrede i životne navike:
Medicinska stanja

• Astma
• Pneumonija
• Hronična opstruktivna plućna bolest (HOPB)
• Kolagenska bolest
• Cistična fibroza
• Emfizem
• Idiopatska plućna fibroza
• Rak pluća
• Limfangioleiomiomatoza
• Tuberkuloza
• Akutni respiratorni distres sindrom (ARDS).

Povrede

• Kontuzije (udarne povrede)
• Ranjavanje vatrenim oružjem
• Ubodne rane
• Medicinske procedure, kao što su biopsija pluća, postavljanje centralne venske linije, mehanička ventilacija.

Životne navike

• Upotreba narkotika, posebno udisanje
• Pušenje
• Letovi sa velikim promenama u vazdušnom pritisku
• Ronjenje (scuba ili duboko ronjenje).

Koji su faktori rizika hidropneumotoraksa?

Možda ste u većem riziku za hidropneumotoraks ukoliko:

• Imate porodičnu istoriju hidropneumotoraksa ili drugih plućnih bolesti.
• Ste trudni, jer promenjeni pritisci u telu mogu uticati na pluća i pleuralni prostor.
• Imate visok, mršav telesni okvir, posebno ako ste muškarac.
• Imate Marfanov sindrom, koji utiče na vezivna tkiva i može povećati rizik od plućnih komplikacija.
• Imate endometriozu, jer može doći do povezivanja tečnosti sa pleuralnim prostorom tokom komplikacija u trbušnoj šupljini.

Kako se dijagnostikuje hidropneumotoraks?

Lekari obično dijagnostikuju hidropneumotoraks tako što slušaju pluća i koriste tehnike slikanja. U tu svrhu koriste se rendgenski snimak (RTG) grudnog koša, kompjuterska tomografija (CT skeniranje) ili ultrazvučni pregled pluća. Takođe, mogu koristiti test krvi za merenje nivoa kiseonika i ugljen-dioksida (arterijski gasovi).

Lekar će vas pitati o istoriji plućnih bolesti i obaviti fizički pregled. U nekim slučajevima, kao što je hidropneumotoraks uzrokovan infekcijom ili tečnošću u pleuralnom prostoru, dijagnoza može biti postavljena na osnovu simptoma.

Kako se leči hidropneumotoraks?

Lečenje zavisi od uzroka, veličine i ozbiljnosti hidropneumotoraksa. Lečenje može uključivati:

• Praćenje stanja: Ako je hidropneumotoraks blag, lekar može pratiti stanje i posmatrati znakove problema sa srcem ili disanjem. Nakon toga ćete imati kontrolni pregled.
• Terapiju kiseonikom: Radi poboljšanja koncentracije kiseonika u krvi.
• Torakocentezu: Postavljanje privremene igle između rebara na strani pleuralnog prostora kako bi se uklonili vazduh i tečnost iz grudi.
• Drenaža torakalnim tubusom: U slučaju većeg hidropneumotoraksa, lekar može postaviti cev u pleuralni prostor kako bi uklonio vazduh i tečnost. Smanjenjem pritiska omogućava se ponovno širenje pluća i proces zaceljivanja. Dren može ostati postavljen nekoliko dana ili duže, u zavisnosti od stanja pacijenta.
• Hemijsku pleurodezu: Da bi se sprečilo ponovno srušenje pluća, lekar može obaviti pleurodezu. To podrazumeva pravljenje reza i postavljanje cevi, nakon čega se koriste hemikalije (kao što su doksiciklin ili talk) da bi se pluća pričvrstila za zid grudne šupljine, čime se eliminiše dodatni prostor.

Nekim pacijentima je potrebna hirurgija kako bi se popravila oštećenja i omogućilo zaceljivanje pluća.

Možda ćete morati da idete na operaciju ako ne reagujete na druge tretmane ili imate:

• Postojanje vazduha koji izlazi iz torakalnog drena
• Pluća koja se ne šira uprkos postavljenom torakalnom drenu
• Ponovno srušeno pluća
• Traumatske povrede pluća.