Šta je atrofija bubrega?

Atrofija bubrega (koja se naziva i atrofični bubreg) znači da je bubreg manji od proseka. Bubrezi su obično veličine šake ili 10 do 12 cm (oko 5 inča). Atrofija bubrega može biti singularna (jedan bubreg) ili bilateralna (oba bubrega).

Atrofija bubrega može biti posledica slabijeg snabdevanja krvlju bubrega, osnovnih radnih jedinica bubrega. Hronične infekcije ili blokada bubrega takođe mogu dovesti do atrofije bubrega. Osoba sa hipoplazijom bubrega rođena je sa manjim bubregom.

Simptomi atrofije bubrega

Ponekad atrofija bubrega ne može imati nikakve simptome, posebno ako je uzrok spor i dugi niz godina.

Neki simptomi atrofije bubrega mogu uključivati:

• Bol tokom mokrenja
• Bol u stomaku (trbuh) ili boku (bočna i leđa)
• Krv u urinu
• Češće uriniranje
• Osećaj umora (zamor)
• Gubitak apetita
• Svrab kože
• Opšta nelagodnost u predelu bubrega
• Grčevi mišića
• Oticanje ruku i stopala.

Uzroci atrofije bubrega

Atrofija bubrega može biti uzrokovana:

• Blokiranjem bubrežne arterije (poznata kao stenoza bubrežne arterije): Blokira glavne arterije koje snabdevaju krv bubrezima, što može biti posledica otvrdnjavanja arterija sa masnim naslagama ili krvnim ugrušcima
• Blokiranjem urinarnog trakta: Blokira normalan protok urina što dovodi do pritiska na bubrege i oštećuje nefrone
• Kamenom u bubregu: Nelečeni kamen u bubregu može izazvati blokadu bubrega
• Dugotrajnom infekcijom bubrega (pijelonefritis): Obično uzrokovano bakterijama. Počinje kao infekcija bešike ili urinarnog trakta i prelazi na bubreg
• Autoimunim bolestima bubrega: hronično stanje gde imuni sistem napada bubreg.

Komplikacije

Ako atrofija bubrega zahvata jedan bubreg (jednostrano), a drugi bubreg nije zahvaćen, onda može biti malo ili nimalo zdravstvenih problema. Međutim, ako su oba bubrega pogođena (bilateralno), onda atrofija bubrega može dovesti do hronične bolesti bubrega.

Hronična bolest bubrega može na kraju dovesti do otkazivanja bubrega. Ljudima sa zatajenjem bubrega biće potrebna dijaliza ili transplantacija bubrega da bi preživeli.

Dijagnostika atrofije bubrega

Testovi za atrofiju bubrega uključuju testove snimanja kao što su ultrazvuk, kompjuterska tomografija (CT skener) ili magnetna rezonanca (MR). CT skeniranje koristi rendgenske zrake za dobijanje detaljnih slika bubrega ili drugih delova tela. MR koristi jake magnete i radio talase da bi dobio mnogo detaljnje slike bubrega, kao i drugih delova tela. Rana dijagnoza i lečenje atrofije bubrega su važni da bi se izbeglo dalje oštećenje bubrega.

Doktor će takođe proveriti funkciju bubrega tako što će Vam dati da uradite test urina i analizu krvi. Procenjena brzina glomerularne filtracije (eGFR) je test krvi koji proverava koliko dobro bubrezi filtriraju krv. Odnos albumina i kreatinina u urinu (uACR) je test urina koji proverava visok nivo proteina (albumina) u urinu, što je znak oštećenja bubrega.

Lečenje atrofije bubrega

Pregled
Lečenje atrofije bubrega zavisi od toga šta je uzrokovalo da se bubreg smanji. Na primer, pacijentu sa atrofijom bubrega zbog hronične infekcije urinarnog trakta biće potrebni antibiotici.

Doktor će saznati koliko je funkcija bubrega preostalo kroz testove krvi i urina. Ukoliko bubreg uopšte ne radi, a drugi bubreg u potpunosti funkcioniše, uklanjanje bubrega obično nije potrebno osim ako ne postoji stalni problem kao što je ponovljena infekcija.

Ako bubreg još uvek filtrira ili radi, možda postoji medicinski tretman da bi se održala preostala funkcija bubrega (lekovi i ishrana). Ako su oba bubrega pogođena i završe sa otkazivanjem bubrega, onda su lečenje dijaliza ili transplantacija bubrega.

Lekovi
Doktor može da Vam prepiše jedan ili više lekova koji će vam pomoći da usporite bolest bubrega.

Ishrana
Ishrana je važan deo zdravlja. Dobra ishrana, ili zdrava ishrana, generalno uključuje više voća i povrća i hranu koja je manje obrađena i što je bliže svežoj. Možda ćete morati da promenite svoju ishranu. Na primer, možda ćete morati da ograničite unos natrijuma (soli), posebno ukoliko imate visok krvni pritisak.