Anomalije krvnih sudova mozga

Anomalije krvnih sudova mozga su splet krvnih sudova koji stvara nepravilne veze između arterija i vena u mozgu.

Krv bogatu kiseonikom od srca do mozga odvode arterije. Vene prenose krv osiromašenu kiseonikom nazad u pluća i srce. Anomalije ovih krvnih sudova mozga remete ovaj vitalni proces.

Anomalije mogu biti urođene, ali se mogu formirati i kasnije u životu.

Simptomi anomalija krvnih sudova mozga

Anomalije krvnih sudova možda neće izazvati nikakve simptome sve dok krvni sudovi ne puknu i ne krenu da krvare. Krvarenje je prvi znak anomalija.

Ljudi sa anomalijama krvnih sudova mozga mogu doživeti druge simptome osim krvarenja, kao što su:

• Napadi
• Glavobolja ili bol u jednom delu glave
• Slabost ili ukočenost mišića u jednom delu tela

Neki ljudi mogu imati ozbiljnije simptome u zavisnosti od lokacije, uključujući:

• Veoma jaku glavobolju
• Slabost, utrnulost ili paralizu
• Gubitak vida
• Probleme sa govorom
• Probleme sa hodanjem

Anomalije mozga mogu početi u bilo kom uzrastu, ali se obično javljaju između 10 i 40 godina. Mogu vremenom oštetiti moždano tkivo.

Uzroci anomalija krvnih sudova mozga

Uzrok anomalija krvnih sudova mozga nije poznat. Veruje se da je većina anomalija krvnih sudova mozga prisutna pri rođenju i formira se tokom bebinog rasta u materici. Ali se mogu desiti i kasnije u životu.

Anomalije krvih sudova mozga se vide kod nekih ljudi koji imaju naslednu hemoragijsku telangiektaziju (HHT). HHT je takođe poznat kao Osler-Veber-Rendu sindrom. HHT utiče na način na koji se krvni sudovi formiraju u nekoliko delova tela, uključujući mozak.

Obično srce šalje krv bogatu kiseonikom u mozak kroz arterije. Arterije usporavaju protok krvi prolazeći krv kroz niz sve manjih krvnih sudova. Najmanji krvni sudovi se nazivaju kapilari. Kapilari polako isporučuju kiseonik kroz svoje tanke, porozne zidove do okolnog moždanog tkiva.

Krv osiromašena kiseonikom prelazi u male krvne sudove, a zatim u veće vene. Vene vraćaju krv u srce i pluća da bi dobili više kiseonika.
Arterije i vene kod anomalija nemaju ovu potpornu mrežu manjih krvnih sudova i kapilara. Umesto toga, krv teče brzo i direktno iz arterija u vene. Kada se to dogodi, okolno moždano tkivo ne prima kiseonik koji mu je potreban.

Faktori rizika

Svako se može roditi sa anomalijama krvnih sudova mozga, ali ovi faktori mogu povećati rizik:

• Muški pol. Anomalije su češće kod muškaraca.
• Porodična anamneza. Retko se javljaju u porodicama, ali nije jasno da li postoji određeni genetski faktor rizika. Takođe je moguće naslediti druga medicinska stanja koja povećavaju rizik od anomalija krvnih sudova mozga, kao što je nasledna hemoragična telangiektazija (HHT).

Dijagnostikovanje anomalija krvnih sudova mozga

Da biste dijagnostikovali anomalije krvnih sudova mozga, lekar Vas prvo pita o simptomima i sprovodi fizički pregled.

Za dijagnozu se može koristiti jedan ili više testova. Testove snimanja obično rade radiolozi obučeni za snimanje mozga i nervnog sistema, poznati kao neuroradiolozi.

Testovi koji se koriste za dijagnozu anomalija krvnih sudova mozga uključuju:

• Kompjuterska tomografija (CT). CT skeniranje koristi seriju rendgenskih zraka za stvaranje detaljne slike poprečnog preseka mozga. Ponekad se boja ubrizgava kroz cev u venu za CT skeniranje. Ova vrsta testa je poznata kao angiografija kompjuterske tomografije. Boja omogućava da se arterije i vene vide detaljnije.
• Magnetna rezonanca (MR). MR koristi moćne magnete i radio talase za kreiranje detaljnih slika mozga. MR je osetljiviji od CT-a i može pokazati suptilne promene u moždanom tkivu povezane sa anomalijama krvnih sudova mozga. MR takođe pruža informacije o tačnoj lokaciji anomalija i bilo kakvom povezanom krvarenju u mozgu. Informacije su važne za planiranje lečenja. Boja se takođe može ubrizgati da bi se videla cirkulacija krvi u mozgu. Ova vrsta testa je poznata kao angiografija magnetne rezonance.

Lečenje anomalija krvnih sudova mozga

Lečenje anomalija krvnih sudova mozga zavisi od specifične vrste, veličine i lokacije anomalije, kao i od simptoma koje izaziva. Različite metode lečenja uključuju medikamentoznu terapiju, hirurške intervencije i minimalno invazivne procedure.

Jedan od pristupa u lečenju je upotreba lekova koji mogu pomoći u kontroli simptoma i smanjenju rizika od komplikacija. Antihipertenzivi se često koriste za snižavanje krvnog pritiska, čime se smanjuje rizik od rupture krvnih sudova. U slučajevima kada anomalije uzrokuju epileptične napade, antikonvulzivi se koriste za kontrolu napada. U nekim slučajevima, lekovi koji sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka mogu biti preporučeni, ali uz oprez zbog mogućeg povećanja rizika od krvarenja.

Hirurške metode su često neophodne za lečenje ozbiljnih anomalija. Mikrohirurške tehnike omogućavaju direktno uklanjanje ili popravku abnormalnih krvnih sudova. Na primer, arteriovenske malformacije (AVM) mogu biti hirurški uklonjene kako bi se sprečilo krvarenje. Klipsovanje aneurizmi je još jedna hirurška tehnika koja uključuje postavljanje metalnog klipsa na vrat aneurizme, čime se sprečava njen dalji rast i rizik od pucanja.

Endovaskularne procedure predstavljaju manje invazivnu opciju i uključuju upotrebu katetera za pristup krvnim sudovima. Embolizacija je tehnika koja uključuje ubrizgavanje materijala kroz kateter kako bi se zatvorila abnormalna krvna žila. Ova metoda je često korišćena za lečenje aneurizmi i AVM, jer omogućava minimalno invazivan pristup i smanjuje potrebu za otvorenom hirurgijom.

Radioterapija, posebno stereotaktična radiohirurgija, koristi se za precizno ciljanje i zatvaranje malih vaskularnih anomalija putem visoko fokusiranog zračenja. Ova metoda je neinvazivna i može biti efikasna kod pacijenata kod kojih su druge metode previše rizične.

Pored ovih tretmana, važan aspekt lečenja je i redovno praćenje stanja pacijenta. Male, asimptomatske anomalije mogu se pratiti putem redovnih kontrola i snimanja kako bi se pratile eventualne promene. Promene u načinu života, kao što su prestanak pušenja, zdrava ishrana i redovna fizička aktivnost, takođe mogu igrati važnu ulogu u smanjenju rizika od komplikacija povezanih s vaskularnim anomalijama.

Svi ovi pristupi imaju za cilj smanjenje rizika od ozbiljnih komplikacija, kao što su moždani udar ili krvarenje, i poboljšanje kvaliteta života pacijenata. Odabir odgovarajuće terapije zavisi od specifičnih karakteristika svakog pacijenta i konsultacija s timom stručnjaka