Šta je aksilarna limfadenopatija?

Aksilarna limfadenopatija je uvećanje ili promena limfnih čvorova u pazušnom području, što može nastati usled infekcija, upalnih stanja ili malignih bolesti. Limfni čvorovi su mali, ovalni organi limfnog sistema koji filtriraju limfu i pomažu u borbi protiv infekcija i bolesti. Nalaze se širom tela, a posebno su prisutni u regijama poput vrata, pazuha i prepona.

Koji su simptomi aksilarne limfadenopatije?

Simptomi aksilarne limfadenopatije mogu varirati u zavisnosti od uzroka, ali uobičajeni simptomi uključuju:

• Povećane čvorove. Primetno uvećanje ili oteklina u pazušnom području, koja može biti opipljiva.
• Bol ili osetljivost - bol u čvorovima, naročito pri pritisku ili pokretima ruke.
• Promene na koži. Crvenilo, toplota ili promene na koži iznad zahvaćenog područja, naročito kod infekcija.
• Opšti simptomi. Groznica, umor, znojenje noću ili neobjašnjiv gubitak težine, često prisutni kod sistemskih ili ozbiljnijih uzroka (npr. maligniteta).

Ukoliko su simptomi dugotrajni ili praćeni drugim znakovima (kao što su noćno znojenje ili gubitak težine), važno je obratiti se lekaru.

Koji su uzroci aksilarne limfadenopatije?

Aksilarna limfadenopatija, ili povećanje limfnih čvorova u pazušnoj regiji, može nastati iz različitih razloga:

• Infekcije su čest uzrok, uključujući bakterijske (poput stafilokoknih i streptokoknih infekcija), virusne (npr. Epstein-Barr virus, citomegalovirus, HIV) i gljivične infekcije.
• Maligne bolesti mogu izazvati limfadenopatiju, poput limfoma, leukemija i metastaza (posebno kod karcinoma dojke ili melanoma).
• Autoimune bolesti, kao što su lupus, reumatoidni artritis ili sarkoidoza, često su povezane sa povećanim limfnim čvorovima.
• Reaktivne promene mogu nastati zbog povreda, infekcija ili upala u okolnom tkivu, kao i posle vakcinacija.
• Lekovi i retke bolesti (npr. Kikuchi-Fujimoto bolest) takođe mogu biti uzroci.

Dijagnostikovanje aksilarne limfadenopatije

Dijagnostika aksilarne limfadenopatije podrazumeva nekoliko koraka kako bi se utvrdio uzrok povećanja limfnih čvorova:
Anamneza i klinički pregled

• Prikupljaju se podaci o trajanju limfadenopatije, bolu, pridruženim simptomima (groznica, noćno znojenje, mršavljenje).
• Palpacijom se procenjuju veličina, konzistencija, pokretljivost i bolnost limfnih čvorova.

Laboratorijske analize

• Krvna slika, CRP, sedimentacija eritrocita i serološki testovi za infekcije (npr. HIV, Epstein-Barr virus).

Radiološka dijagnostika

• Ultrazvuk: Prva linija ispitivanja, omogućava procenu veličine i strukture limfnih čvorova.
• CT skener (kompjuterska tomografija): Koristi se za detaljniji prikaz limfnih čvorova i okolnih struktura, naročito kada se sumnja na malignitet ili metastaze. CT omogućava identifikaciju povezanih promena u plućima, dojkama ili drugim regijama.
• MR (magnetna rezonanca): Izuzetno korisna za preciznu procenu mekih tkiva, uključujući aksilarne limfne čvorove, posebno kod mlađih pacijenata ili u slučaju kontraindikacija za CT (npr. kod trudnoće).
• MSCT (multislajsni skener) može razlikovati benigne promene od malignih (npr. metastatski limfni čvorovi). Posebno je korisno za procenu veličine, oblika i unutrašnje strukture limfnih čvorova.

Biopsija limfnog čvora

• Kada postoji sumnja na malignitet ili nejasan uzrok, uzima se uzorak tkiva za histopatološku analizu. Ovo je ključni korak za potvrdu limfoma, metastaza ili specifičnih infekcija poput tuberkuloze.

Ovi dijagnostički alati, posebno CT i MR, igraju ključnu ulogu u otkrivanju metastatskih procesa i preciznom mapiranju patoloških promena u aksilarnom regionu.

Kako se leči aksilarna limfadenopatija?

Lečenje aksilarne limfadenopatije zavisi od osnovnog uzroka koji je doveo do povećanja limfnih čvorova. Nakon dijagnostike, terapija se individualizuje:
Infektivne bolesti

• Bakterijske infekcije: Antibiotici su glavni izbor (npr. amoksicilin-klavulanska kiselina, cefalosporini). Ako postoji apsces, može biti potrebna drenaža.
• Virusne infekcije: Lečenje je obično simptomatsko (antipiretici, analgetici). Kod ozbiljnijih infekcija poput HIV-a, primenjuje se antiretroviralna terapija.
• Toksoplazmoza ili gljivične infekcije: Specifična antimikrobna terapija (npr. trimetoprim-sulfametoksazol za toksoplazmozu).

Maligne bolesti

• Limfomi i leukemije: Hemoterapija, radioterapija ili imunoterapija zavisno od tipa i stadijuma bolesti.
• Metastaze: Lečenje je usmereno na primarni tumor i može uključivati hirurgiju, hemoterapiju, zračenje ili ciljanu terapiju.

Autoimune bolesti. Kortikosteroidi (npr. prednizolon) i imunosupresivi koriste se za smanjenje upale i kontrolu osnovne bolesti (npr. lupus, sarkoidoza).

Reaktivne ili benigne limfadenopatije. Ako su limfni čvorovi reaktivni (npr. nakon infekcije ili vakcinacije), lečenje obično nije potrebno. Stanje se prati dok se limfadenopatija spontano povuče.

Hirurško lečenje. Uklanjanje limfnog čvora se razmatra kada postoji sumnja na malignitet, ako je limfni čvor bolan ili ako se ne povuče uprkos terapiji.

Simptomatska terapija

• Analgetici i antipiretici za kontrolu bola i temperature.
• Topli oblozi za ublažavanje nelagodnosti u slučaju upale.

Pristup lečenju zavisi od uzroka i stanja pacijenta, pa je neophodno da terapija bude pod nadzorom lekara. Redovne kontrole i praćenje reakcije na terapiju ključni su za uspešno lečenje.

Prevencija aksilarne limfadenopatije

Prevencija aksilarne limfadenopatije uključuje nekoliko ključnih koraka:

1. Održavanje dobre higijene kože smanjuje rizik od infekcija i iritacija u regiji pazuha.
2. Pravovremeno lečenje povreda ili infekcija ruku i pazušne regije sprečava širenje bakterija u limfne čvorove.
3. Redovne vakcinacije i pridržavanje preporučenih doza smanjuju rizik od sistemskih infekcija koje mogu zahvatiti limfne čvorove.
4. Samopregledi dojki i redovni pregledi kod lekara mogu pomoći u ranom otkrivanju malignih bolesti koje često zahvataju aksilarne limfne čvorove.
5. Izbegavanje rizičnih ponašanja kao što su nezaštićeni seksualni odnosi ili deljenje igala smanjuje rizik od virusnih infekcija poput HIV-a ili hepatitisa.
6. Jačanje imunog sistema kroz zdravu ishranu, redovno vežbanje i dobar san pomaže organizmu da se efikasnije bori protiv infekcija.
7. Izbegavanje toksina i iritansa, uključujući agresivne dezodoranse ili hemikalije koje mogu izazvati lokalne reakcije.

Ove mere, iako ne mogu potpuno eliminisati rizik, značajno doprinose smanjenju učestalosti i težine aksilarne limfadenopatije.