Tumor štitne žlezde

Šta je tumor štitne žlezde?

Tumor štitne žlezde je rast ćelija koji započinje u štitnoj žlezdi. Sama štitna žlezda (najveća endokrina žlezda) ima oblik leptira i nalazi se u dnu vrata sa prednje strane, odmah ispod Adamove jabuke. Hormone koje proizvodi (T4-Tiroksin, T3-Trijodtironin i Kalcitonin) i luči direktno u krvotok utiču na rad skoro svake ćelije u organizmu. Samim tim ima glavnu ulogu za razvoj ljudskog tela.

Tumor štitne žlezde prilikom nastajanja i u početnoj fazi neće davati nikakve naznake, ali kako bude napredovao pokazivaće neke od simptoma kao što su otežano gutanje, promena glasa, bolu u grlu i otok na vratu. Zato je jako važan redovan pregled kako bi se na vreme ustanovile promene. Vremenski raspon između pregleda štitne žlezde zavisi od različitih faktora, uključujući starost, pol, medicinsku istoriju i potencijalne simptome ili rizik od problema sa štitnom žlezdom.

Najveća podela tumora štitne žlezde je na benigne i maligne. Napredovanje medicinske tehnologije pomaže zdravstvenim radnicima da brže ustanove tip i fazu karcinoma i zahvaljujući tome većina tumora štitne žlezde je izlečiva.

Zašto dolazi do pojave tumora štitne žlezde?

Promene u DNK ćelijama štitne žlezde mogu igrati ključnu ulogu u razvoju tumora štitne žlezde, uključujući karcinome i benigna stanja. Postoji nekoliko načina kako dolazi do promena u DNK ćelijama štitne žlezde:

Mutacije u onkogenima: Onkogeni su geni koji, kada su promenjeni ili mutirani, mogu podstaknuti nekontrolisani rast ćelija i razvoj karcinoma. Mutacije u određenim onkogenima, kao što su BRAF i RET, često se povezuju sa papilarnim i folikularnim karcinomima štitne žlezde.
Mutacije u supresorskim genima: Supresorski geni su geni koji obično sprečavaju nekontrolisani rast ćelija i razvoj karcinoma. Mutacije u supresorskim genima, kao što su TP53 i PTEN, mogu oslabiti kontrolu nad rastom ćelija štitne žlezde, što može dovesti do razvoja karcinoma.
Genetski sindromi: Određeni genetski sindromi, kao što su multiple endokrine neoplazije tipa 2 (MEN2) i familijarna adenomatozna polipoza (FAP), nasledni su poremećaji koji povećavaju rizik od razvoja karcinoma štitne žlezde. Ovi sindromi često uključuju nasledne mutacije u određenim genima.
Radijaciona izloženost: Izloženost jonizujućem zračenju, posebno u detinjstvu, može izazvati mutacije u DNK ćelijama štitne žlezde i povećati rizik od razvoja karcinoma štitne žlezde.
Akumulacija genetskih promena: Tumori se obično razvijaju postepeno, kroz akumulaciju više genetskih promena tokom vremena. Ove promene mogu uključivati različite mutacije u različitim genima koji igraju ulogu u kontroli rasta ćelija.

Važno je napomenuti da neke od ovih promena u DNK mogu biti nasledne, dok druge mogu biti rezultat faktora okoline. Takođe, ne sve promene u DNK nužno dovode do razvoja tumora štitne žlezde, već je potrebno da se akumuliraju određene ključne mutacije da bi došlo do maligne transformacije ćelija. Pravilni pregledi i rano otkrivanje mogu pomoći u kontroli problema sa štitnom žlezdom i identifikaciji potencijalnih genetskih promena koje igraju ulogu u razvoju tumora.

Simptomi štitne žlezde

U ranoj fazi tumor štitne žlezde ne pokazuje nikakve simptome. Kako tumor napreduje dolazi do simptoma poput:

Kvržica (čvor) opipljiv kroz kožu na vratu
Osećaj da kragne košulje postaju preuske
Promenu boje glasa, promuklost
Bol pri gutanju
Opipljivo otečeni limfni čvorovi na vratu
Bol u vratnom delu i grlu.

Tipovi tumora štitne žlezde

Karcinom štitne žlezde je klasifikovan po tipovima na osnovu vrsta ćelija koje su proizvedene. Uzima se uzorak tkiva, pregleda pod mikroskopom i na osnovu rezultata se određuje tip kancera. Postoje različite vrste raka štitne žlezde, a najčešće su:

Diferencirani karcinom štitne žlezde. Diferencirani karcinom štitne žlezde je vrsta malignog tumora štitne žlezde koja potiče od folikularnih ćelija štitne žlezde i karakteriše se razlikovanjem ćelija. Ova vrsta karcinoma obično ima relativno povoljnu prognozu u poređenju sa drugim tipovima karcinoma štitne žlezde. Važno je napomenuti da se diferencirani karcinomi štitne žlezde obično dijagnostikuju u ranim stadijumima i imaju dobar odgovor na terapiju. Hirurški zahvat, uklanjanje dela ili cele štitne žlezde (tireoidektomija), obično je osnovni tretman.
Papilarni rak štitne žlezde. Papilarni rak štitne žlezde je najčešći tip karcinoma štitne žlezde. Ovaj rak potiče od folikularnih ćelija štitne žlezde i karakteriše se prisustvom papilarnih struktura pod mikroskopom. Iako se ćelije brzo šire na limfne čvorove vrata, ova vrsta karcinoma dobro reaguje na terapije.
Folikularni rak štitne žlezde. Folikularni rak štitne žlezde je drugi najčešći tip karcinoma, nakon papilarnog. Ovaj tip karcinoma potiče od folikularnih ćelija štitne žlezde i karakteriše se prisustvom folikularnih struktura pod mikroskopom. Folikularni karcinom najčešće se širi na pluća i kosti.
Rak štitne žlezde Hurthle ćelija. Relativno retka forma karcinoma štitne žlezde. Ovaj tip karcinoma karakteriše se prisustvom ćelija koje pod mikroskopom izgledaju kao "Hurthle ćelije", što su povećane, okrugle ćelije sa obiljem citoplazme. Hurthle ćelije su agresivne i mogu narasti da zahvate strukture na vratu i prošire se na druge delove tela.
Slabo diferenciran rak štitne žlezde. Slabo diferenciran rak štitne žlezde (poznat i kao slabo diferencirani karcinom štitne žlezde) je tip karcinoma koji se javlja u štitnoj žlezdi i karakteriše se ćelijama koje su manje zrele i manje diferencirane nego ćelije štitne žlezde u normalnom stanju. Ovaj tip karcinoma obično ima agresivniji karakter u poređenju sa diferenciranim karcinomima, kao što su papilarni i folikularni karcinomi.
Anaplastični rak štitne žlezde. Anaplastični rak štitne žlezde je retka i veoma agresivna forma karcinoma. Ovaj tip karcinoma karakteriše se brzim rastom tumora i često je povezan sa lošom prognozom. Terapija može pomoći u usporavanju razvijanja bolesti.
Medularni rak štitne žlezde. Medularni rak štitne žlezde (MTC) je retka forma karcinoma štitne žlezde koja potiče iz medularnih ćelija štitne žlezde. Medularne ćelije su odgovorne za proizvodnju kalcitonina, hormona koji reguliše nivo kalcijuma u telu. Povišeni nivoi kalcitonina u krvi mogu ukazivati ovu vrstu raka. Poneki medularni karcinom štitne žlezde uzrokovan je genom zvanim RET koji je prenosiv sa roditelja na decu. Promene u tom genu mogu izazvati porodični medularni karcinom štitne žlezde.
Druge retke vrste. Druge (retke) vrste raka mogu početi u štitnoj žlezdi. To uključuje limfom štitne žlezde i sarkom štitne žlezde.

Koje su faze tumora štitne žlezde?

Postoje IV faze tumora štitne žlezde. Što je veća faza, to je bolest više napredovala. Ukoliko se ne otkrije na vreme, tumor daje svoje metastaze i širi se na obližnje limfne čvorove, a nakon toga i na ostale organe i kosti. Zato su redovna poseta lekaru i redovni pregledi od jako velikog značaja.

Dijagnostikovanje tumora štitne žlezde

Dijagnostikovanje tumora štitne žlezde uključuje niz medicinskih postupaka i testova koji se koriste za utvrđivanje prisustva tumora, njihovih karakteristika i stadijuma bolesti. Evo nekoliko ključnih koraka u dijagnostici tumora štitne žlezde:

Fizički pregled: Početni korak u dijagnostici tumora štitne žlezde je fizički pregled. Vaš lekar će opipati vrat kako bi proverio da li postoji oticanje ili gušavost štitne žlezde. Takođe će tražiti promene u glasu, promene u očima i druge znakove koji mogu ukazivati na probleme sa štitnom žlezdom.
Krvni testovi: Krvni testovi se obično koriste za merenje nivoa hormona štitne žlezde, uključujući TSH (stimulišući hormon štitne žlezde), T3 (triiodtironin) i T4 (tiroksin). Promene u nivoima ovih hormona mogu ukazivati na probleme sa štitnom žlezdom, uključujući prisustvo tumora.
Ultrazvuk štitne žlezde: Ultrazvuk štitne žlezde je koristan dijagnostički test koji omogućava vizualizaciju štitne žlezde i identifikaciju prisustva tumora, čvorova ili drugih promena.
Biopsija štitne žlezde: Ako se na ultrazvuku otkrije čvor ili sumnjiva promena, lekar će obaviti biopsiju štitne žlezde. Postoje dva glavna tipa biopsije:

Fine needle aspiration (FNA): Tokom ovog postupka, iglom se uzima uzorak ćelija iz čvora u štitnoj žlezdi radi analize pod mikroskopom kako bi se utvrdilo da li su ćelije benigna (ne-kancerogena) ili maligna (kancerogena).
Core needle biopsy: Ovaj tip biopsije uključuje uzimanje većeg uzorka tkiva iz čvora u štitnoj žlezdi. Ovaj postupak se obično koristi ako je FNA nedovoljno precizna.

Scintigrafija štitne žlezde: Scintigrafija štitne žlezde uključuje primenu radioaktivnog joda ili drugih radioaktivnih materijala kako bi se ocenila funkcija štitne žlezde i identifikovali eventualni "vrući" ili "hladni" čvorovi.
Skeniranje radioaktivnim jodom: Ovaj test se koristi za analizu aktivnosti štitne žlezde i identifikaciju eventualnih tumora i metastaza. Pacijenti obično konzumiraju malu količinu radioaktivnog joda koji se apsorbuje od strane štitne žlezde, a zatim se koristi za snimanje radiografijom.
MR ili CT skeniranje: Ovi radiološki pregledi se mogu koristiti za detaljnije snimanje štitne žlezde i okolnih struktura kako bi se procenio stadijum raka i potencijalna prisutnost metastaza.
Histološki pregled: Nakon biopsije, uzorci tkiva se analiziraju pod mikroskopom kako bi se utvrdila priroda tumora, da li je benigna ili maligna, i određena histološka dijagnoza.

Važno je da se postavi tačna dijagnoza kako bi se odabrao odgovarajući plan lečenja.

Tretiranje tumora štitne žlezde

Terapija tumora štitne žlezde zavisi od vrste karcinoma, faze bolesti, starosti pacijenta, zdravstvenog stanja... Glavne metode tretiranja karcinoma štitne žlezde uključuju:

Hirurško uklanjanje (tiroidetomija): Ova metoda obuhvata uklanjanje malignog dela štitne žlezde.
Radioterapija: Ove metoda se koristi za uništavanje preostalih ćelija tumora ili za kontrolu širenja karcinoma, posebno kod agresivnijih tipova
Terapija radioaktivnim jodom (radiojodna terapija): Nakon hiruškog uklanjanja tumora, primenjuje se ova terapija. Ova terapija može pomoći u eliminaciji preostalih ćelija karcinoma. Pacijent oralnim putem uzima radioaktivni jod, koji se apsorbuje od strane preostalih ćelija štitne žlezde.
Hormonska terapija: Ovaj tretman uključuje upotrebu hormonskih lekova kako bi se regulisala funkcija štitne žlezde i nadoknadila njena funkcija tamo gde postoji deficit hormona. Ona uključuje uzimanje hormona tiroksina kao zamena za prirodne hormone štitne žlezde.
Hemioterapija: Ovo je najređi oblik lečenja. Koristi se kod agresivnih tumora koji nisu pokazali reagovanje na druge tretmane.
Ciljane terapije: Primenjuje se posebno za napredne ili agresivne forme. Koristi se ciljana terapija kako bi se suzbile kancerogene ćelije i sprečile njihove funkcije.

Od velikog je značaja redovna kontrola nakon bilo koje od navedenih terapija kako bi se pratilo stanje pacijenatai i osiguralo da se bolest ne vrati.

Cenovnik naših pregleda pogledajte ovde.